Париска школа

Париз почетком 20. века био је време и место јарког цветања „нове“ уметности. Запањујући је не само огроман број талената који су се изјаснили, већ и невероватна разноликост креативних позиција које су коегзистирале и такмичиле се у овом задивљујуће плодном окружењу. Млади таленти који су хрлили у престоницу Француске из најразличитијих крајева света (на пример, А. Модиљани је дошао из Италије, М. Шагал и А. Сутин, А. Архипенко и О. Задкин са периферије Руског царства, К. Бранкузи из Румуније, Фужита из Јапана) чинили су окосницу Париске школе. Оквир креативних трагања у њој означиле су колосалне фигуре Матиса и Пикаса, јер су управо ти уметници направили прави пробој у модернизму, пробудили интересовање за апсолутно нова изражајна средства, експерименте са формом и бојом. М. Ју. Герман, доктор историје уметности и виртуоз речи, говори о најсветлијим и најтрагичнијим страницама у историји Париске школе. Књига ће бити занимљива свим љубитељима уметности 20. века.