Папа Пелерин

Луела живи у шуми са своја два мала брата, далеко од других људи. Она се јако радује својој мајци, али се уопште не сећа оца. Понекад јој мајка шаље писма, а уместо оца, Луела је направила страшило. Да ли је то чудно? Да, Луела је чудна девојчица. Може чак и да вас уплаши, посебно када изговара речи које звуче као чаролија: „Змијске сузе, месечев цвет, вучји купус...“ Луела не слути да ће се ускоро све променити, да ће бити одвојена од своје браће и да ће морати да живи у граду. Овде има струје, улице су препуне и сви непрестано причају. Биће веома тешко. Хоће ли се снаћи? И хоће ли је њено страшило, тата Пелерин, чекати?