Увређени поглед: Политички иконоборство након Француске револуције

Једно од нерешених питања које стално изазива жестоке дебате јесте шта учинити са споменицима „двосмисленим“ историјским личностима? Срушити их? Уклонити их из вида? Оставити их на њиховим првобитним местима? Учесници у таквим споровима често наводе пример Француске, а Французе узимају за савезнике и они који се залажу за очување одвратних споменика и они који се са тим не слажу. Књига модерног француског историчара Емануела Фирекса помаже да се сазна како су ствари заиста стајале са споменицима у Француској у 19. веку. Посвећена је политичком иконоборству, односно борби против политичких знакова и амблема, што сам аутор назива „алтернативним начином вођења политике“. Период који се истражује у књизи креће се од рушења Наполеонове статуе са врха Вандомске колоне 1814. године до рушења саме Вандомске колоне 1871. године. Међутим, књига не говори само о борби, већ и о томе шта су ти политички знаци били: заставе, појасеви, кокарде, статуе и бисте, цвеће, кућни љубимци, новчићи, печати и марке, бријачи, ножеви, карте за играње, кутијице за табакере, лепезе, дршке од штапа, калупи за вафле, етикете за ликере и парфеме, сапун, бомбоне, медењаци и још много тога. Све је ризиковало да увреди нечије будно око и претвори политичку семиотику у семиотичку параноју. Све је било значајно, све је могло постати и постало је свађа и мета у политичкој борби.