Обичне убице: Како систем претвара обичне људе у чудовишта

Један од аспеката рада познатог немачког социјалног психолога Х. Велцера јесте проучавање мотивације нацистичких криминалаца средњег и нижег ранга. Често се верује да су убице тражене током тог доба наводно имале антрополошку предиспозицију за злочинство. Али аутор књиге се првенствено окреће друштвеним узроцима – он проучава комбинацију историјских, политичких, социо-психолошких и других фактора који су довели до промене моралне „позадине“ у Немачкој и, на крају крајева, до масовног одобравања геноцида који су починили нацисти. Овај судар „дехуманизације“ је занимљив не само са „академског“ становишта – он је, нажалост, актуелан у односу на нашу националну историју. Историјска и биографска „текстура“ је у књизи комбинована са озбиљним аналитичким фрагментима – ауторов стил у целини не може се назвати популарним, иако ни овде нема чисто научног приступа. За нормалан интелект, читање је изводљиво и поучно. Предмет Велцерове анализе је такав да је неизбежно окретање психолошки тешким чињеницама и емоционалним описима. У том смислу, књига је намењена, наравно, одраслима - мада би, ако би проблеми који се у њој покрећу постали предмет разговора са тинејџерима, она, попут екскурзија у логоре смрти, свакако имала образовни ефекат.