Једна обична прича

„Обична прича“ (1847) је дебитантски роман Ивана Александровича Гончарова. Он открива вечну радњу о пропасти илузија. Млади романтичар долази из провинције у престоницу, пун наде, сањајући о слави писца, о пријатељству и светлој љубави. У Санкт Петербургу долази „под окриље“ свог ујака, човека са великим животним искуством, који је скептичан према узвишеним сновима и тежњама. Предвиђања Адујева старијег се остварују: постепено разочаран у своје идеале, главни лик се до краја романа појављује пред нама као потпуно друга особа. Сукоб две генерације, два лика, два погледа на свет у „Обичној причи“ приказан је Гончаровљевом својственом суптилном хумору и искреном лиризмом. Један од најбољих примера руске реалистичке књижевности средине 19. века, овај роман није изгубио на актуелности за савремене читаоце.