О отпорности злу силом

Иљиново живописно, полемично и оштро дело први пут је објављено у Берлину 1925. године, када су утисци грађанског рата и сећања на страхоте „црвеног терора“ још увек били болно свежи међу руским емигрантима. У овом делу посвећеном „белим ратницима, носиоцима православног мача“, владар десничарског конзервативног крила руске дијаспоре одлучно осуђује Толстојеву теорију „неотпора“ са њеним „сентименталним морализмом“ и прави разлику између правог насиља као бесмисленог и окрутног угњетавања и „присиле“ - тј. свесног и морално оправданог сузбијања неке штетне и опасне активности. Он осуђује прво, а друго сматра једноставном нужношћу за даљи опстанак људског друштва.