Ноћни путеви

Гаито Газданов припада оном кругу руских писаца чији је рад дуго био непознат у Русији. Придруживши се Белом покрету после револуције, никада се није вратио у домовину, делећи судбину многих руских емиграната. Живећи у Паризу, радио је као лучки радник, перач локомотива, радник и таксиста. Г. Газданов је објавио своје прве приче у париском часопису „Воља Русије“, а његов први роман, који је одмах донео успех аутору, објављен је у Паризу 1929. године. Рано је Газданов упоређиван са Прустом, Достојевским и Кафком, касније - са Албером Камијем, Жилијеном Грином и Мариом Солдатијем. После рата, Газданов је дуги низ година радио на Радију Слобода, његови програми о класичној и модерној руској књижевности привлачили су стотине слушалаца. Роман „Ноћни путеви“ (1941) није само изванредно књижевно дело, већ и једно од ретких истински истинитих сведочанстава о стварним догађајима и духовној историји руске емиграције.