Ноћ када смо нестали

Рат нас изненађује. Тера нас да бежимо, да прекидамо уобичајени живот, да себи постављамо питања „Ко сам ја?“ и „Где је моја домовина?“ Јунаци романа Николаја В. Кононова не могу на њих једнозначно одговорити – то су расељена лица, апатриди, емигранти, двоструки агенти који су деловали између Првог и Другог светског рата. Приче о анархисти који је водио Хитлерову обавештајну службу за нос, младој учитељици која је током окупације тражила Бога и себе и научници оптерећеној злом која је бежала од бољшевика у иностранство, причају њихови потомци, који се данас налазе у сличној ситуацији. Кононов нам даје прилику да погледамо лудило прошлог века очима оних који су, упркос свему, покушавали да преживе, сачувају човечанство и одбране своје идеје.