Незападна историја науке: Открића за која нисмо знали

Историја науке каква никада раније није испричана: прича о неопеваним херојима која далеко превазилази западни канон који сви учимо у школи. Када размишљамо о пореклу модерне науке, подразумевано почињемо у Европи. Мислимо на велике умове Николе Коперника, Исака Њутна, Чарлса Дарвина, Алберта Ајнштајна. Али историја науке никада није била искључиво европска ствар: најважнија научна открића дошла су из размене идеја из култура широм света. Коперник се ослањао на математичке методе позајмљене из арапских и персијских текстова. Њутнови закони су се заснивали на астрономским посматрањима направљеним у Азији и Африци. Када је Дарвин писао „Порекло врста“, консултовао је кинеску енциклопедију из 16. века. А када је Ајнштајн студирао квантну механику, инспирисао га је бенгалски физичар Сатјендра Нат Бозе. У овој амбициозној ревизионистичкој књизи, Џејмс Поскет реинтерпретира историју науке, откривајући виталне доприносе научника из Африке, Америке, Азије и Пацифика тој глобалној причи.