Непоражен. Узео си ми невиност и слободу, али увек сам био јачи од тебе.

Потпуни поглед на оно што се догодило са обе стране: темељна студија психологије манијака и невероватно оживљавање жртве Јекатерине Мартинове. „Могли смо много пута да умремо. Али смо се свим снагама држали живота и чекали. Људи попут Мохова увек греше пре или касније...“ Субота. Мали руски град Скопин. У једном од дворишта је видљива гаража. У приземљу, метална плоча полако и пажљиво клизи, скривајући пролаз. Из ње се појављује бледа тинејџерка. Има чудну фигуру: дуге руке, равне груди, танке ноге. Покрива очи руком, покушавајући да се навикне на светлост. Стоји непомично и чека да јој се каже да нешто уради. Ова прича је обишла земљу и шире. Угледни радник, „добар, пристојан“ човек, Виктор Мохов, ископао је подрум у свом дворишту да би тамо држао две тинејџерке. Биле су његове сексуалне робиње, рађале су му децу, мрзеле га и чекале да дође јер нико осим њега није знао да су тамо. Како су преживеле? Да ли су успеле да се опораве од трауме? Како су се одвијали њихови животи и да ли се плаше свог мучитеља, који је ослобођен 2021. године? „Када сам сазнала Катјину причу, очекивала сам да ћу видети сломљену особу која је чудом спасена, али никада неће моћи да живи нормалним животом. Лични сусрет ме је шокирао. У књизи сам покушала да дочарам како је једна крхка девојка успела да преживи све ово.“ — КАРСТЕНА ГРАФА