Нематеријално наслеђе: Каријера пијемонтског егзорцисте из 17. века

1697. У малом пијемонтском селу, ухапшен је Ђован Батиста Кјеза, свештеник који је вршио масовне егзорцизме противно наређењима надбискупа. Осуда и каснији нестанак протагонисте постају полазна тачка за студију у којој се прича о појединачном животу повезује са општим теоријским концептима које су научници изнели у вези са 17. веком. Ђовани Леви, један од оснивача микроисторијског приступа, детаљно реконструише биографије свих становника села који су оставили документарни траг и, уз помоћ тих материјала, нуди ново тумачење важних аспеката европског живота у раном модерном периоду - од механизама тржишта земљишта и породичних стратегија до формирања локалног политичког слоја и културних карактеристика супротстављених друштвених група. Прича о Ђовану Батисти Кјези показује да је један од кључних проблема свакодневног сеоског живота под Старим режимом било очување нематеријалних вредности кроз генерације: моћи, престижа, положаја, професионалних вештина. У овом примеру аутор показује колико се догађаја који одређују развој друштва дешава у време када се, на први поглед, апсолутно ништа не дешава у животима људи. Ђовани Леви је италијански историчар, професор емеритус на Универзитету Ка' Фоскари.