Најкраћа историја Грчке. Од митова до савремене стварности

Филозофија, уметност, демократија, језик, чак и рачунари – многа наша достигнућа имају корене у грчкој цивилизацији. Као што знамо, и царство Александра Великог и Римско царство били су у суштини грчки. Филозофи ренесансе и европског просветитељства окретали су се Грцима за инспирацију. Пратећи јасну хронологију, Џејмс Хениџ слика кратку, опширну историју Грчке. Први део књиге обухвата период од античких времена до 1453. године, време које аутор назива „владавином половином света“. Године 1453. Грчка је изгубила независност и постала део Османског царства, тако да други део обухвата период од скоро четири стотине година, који аутор назива „најдужим сном“ нације. 1830. година, година потпуног буђења из овог „сна“, постала је датум проглашења и коначног признања независности Краљевине Грчке. Трећи део описује историју модерне Грчке до 1949. године (владавина Отона, Џорџа I, револуција и грађански рат у Русији, Први и Други светски рат и грађански рат у Грчкој). Четврти део обухвата догађаје од 1949. до 2020. године. Резултат је сажета и информативна хроника историјског пута Грка, дугог више од три хиљаде година.