Мозак: Прича научника. Кривудав пут до разумевања како наш ум функционише, где се чува памћење и где се формирају мисли.

Како се наше разумевање мозга променило од давнина?
Док се данас мозак понекад назива суперрачунаром, некада је упоређиван са сатовима, телеграфима, телефонима и хидрауличним системима. Професор Метју Коб описује невероватна открића направљена у покушајима да се одреде функције мозга, као и бриљантне и шокантне експерименте који су до њих довели.

- Мозак је орган који се развија више од 500 милиона година.
- Након обдукције, немогуће је утврдити да ли је мозак мушки или женски.
- Телеграф је некада био модел за описивање начина рада људског мозга.
- Електрична енергија је у прошлости коришћена за лечење разних врста парализе.


„Бриљантан доказ да је историјски приступ често најбољи начин да се објасне сложени научни проблеми. Топло препоручујем ову књигу свима који желе да разумеју дубине наших умова и мозга.“ — Хенри Марш, професор, неурохирург и аутор бестселера „Не наноси штету: Приче о животу, смрти и неурохирургији“

„Ово дело познатог популаризатора науке Метјуа Коба је право задовољство за читање. Он описује све фазе истраживања мозга од давнина, као и неуспеле покушаје да се пронађе скривено место наше свести. Упознајемо се са великим научницима и њиховим открићима, и коначно, аутор открива могуће путеве развоја мозга и нових технологија.“ — Михаил Тардов, др мед., неуролог, водећи истраживач у Истраживачком институту за онкологију и ортопедију „Л. И. Свержевски“, Одељење за здравство града Москве