Мозак је материјалан

Невероватан и фасцинантан водич кроз један од најмистериознијих и најмање проучаваних органа нашег тела. Модерна неуробиологија је почела експлозијом током постављања железничких пруга 13. септембра 1848. године у држави Вермонт. Као резултат несреће, метална шипка је пробила главу двадесетпетогодишњег надзорника Финеаса Гејџа, ушавши у лобању испод левог ока и изашавши кроз врх главе. Финеас је не само преживео, већ је и до лекара, који је био потпуно запањен овим инцидентом, стигао колима. Након овог инцидента, дуго је путовао, радио је као кочијаш за поштанску кочију у Чилеу, међутим, његов карактер се толико променио да су његови пријатељи и познаници једногласно изјавили: „Ово више није Гејџ.“ Овај инцидент јасно показује колико је важан допринос нашег мозга формирању наше личности. Током наредних 170 година, научници су га не само свеобухватно проучавали, већ су покушавали да промене карактер, прехрамбене и сексуалне склоности особе користећи разне експерименте. Не може се рећи да је то било без резултата. Ова књига познате научне новинарке, популаризаторке науке, добитнице награде „Просветитељка“ Асје Казанцеве говори о невероватним студијама, необичним експериментима и задивљујућим открићима која су доказала да је наш мозак материјалан као и сви остали органи нашег тела. Може се проучавати, са њим се могу вршити разне манипулације. Али понекад све то доводи до потпуно неочекиваних последица.