Моја токсична породица: Како преживети родитељску агресију и постати срећан

- Да ли су вам родитељи идеални, али као да су вас заменили у породилишту? - Да ли сте одрасли као трава и „преживели“ цео живот? - Обрисали су прашину са вас, али вам из неког разлога живот није успео? - Да ли се плашите да купите фармерке без мајчине дозволе са 30 година? - Да ли сте дали отказ на послу да бисте служили оцу? - Да ли себе сматрате кривим за све? И да ли сте уништили и капелу? ... Како замишљате лоше родитеље? Да ли су то они који туку и пију? Читајући ваша писма, видела сам да насиље над децом има много лица и крије се иза фасаде и агресије и равнодушности, и жртвене љубави. Да ли растете као трава или вам се служи доручак у кревету, да ли вас праве у другог Моцарта или вас „исковавају у лик“ ударцима и увредама? Резултат је отприлике исти, плус или минус. Дакле, зато су многи од нас одраслих несрећни! Зато не знамо шта је наш позив, нездрави смо ментално и физички, живимо и комуницирамо са људима који нас не воле, користе нас, понижавају нас! - Одатле потичу ниско самопоштовање и осећај безвредности. - Одатле потичу самобичевање, завист и кривица која нагриза душу. - Одатле потиче стид због „недостизања нивоа“. - Кризе и ћорсокаци у животу... - Психосоматске болести, депресије, неурозе... - Панични страх од усамљености... - А одатле потичу друштвени проблеми! Не видите везу? Прочитајте и видећете. Мислите да вас се ово не тиче? Поново, прочитајте и уверите се сами. За сада ћу рећи једно: насиље над децом - у једном или другом степену - дешава се скоро иза сваких врата... „Од свих судбина које су задесиле жива бића, нема несрећније од оне која је задесила децу.“ М. Салтиков-Шчедрин, „Пошехонска старина“