Моја душа је љубав

Зинаида Николајевна Гипијус (1869-1945), екстравагантна лепотица Сребрног доба, најчешће се памти заједно са својим чувеним супругом, Дмитријем Мережковским. У много чему, они су заиста нераздвојни. Супружници су се допуњавали, инспирисали и провоцирали у животу и раду. Међутим, била би велика грешка доживљавати Гипијус само као музу у овом споју. У књижевним круговима Русије почетком 20. века, Зинаида Николајевна је играла веома важну и независну улогу: активно је објављивала прозу, публицистику и деловала је као критичар. Писала је поезију, по сопственом признању, „само када није могла да се уздржи од писања“, тако да се она може сматрати неком врстом песничког дневника, који бележи мисли и осећања изванредне, светле жене, даровите песникиње, која је много тога доживела...