Москва - Петушки

Венедикт Јерофејев је светла и контроверзна појава у руској књижевности. Његова чувена песма „Москва – Петушки“, написана још давне 1970. године, својеврсна је филозофска парабола, дело изван времена, јер је Јерофејев у књизи створио свој свет, свој универзум, у чијем је средишту „човек, као место сусрета свих равни постојања“. Први пут објављена на страницама часописа „Трезвеност и култура“ 1988. године, песма „Москва – Петушки“ постала је право откровење за читаоце и касније је преведена на многе језике света. „У Ерофејевљевом универзуму нема здравог разума, логике, нема закона, нема реда. Ако га посматрате споља, остаће несхватљив. Само укључивањем у Ерофејевљеву поетику, само преласком на његов надреални језик, само постајући један од ликова, а на крају и коаутор, читалац може осетити идеолошку напетост филозофско-религијског дијалога који воде „људи преступне године“. Али чак и тада ће читалац моћи да препозна Ерофејевљеву слику света, али не и да је разуме. На крају крајева, истина се не може добити из друге руке“ (А. Генис).