Море изобиља. Тетралогија

Јукио Мишима је најпознатији и најчитанији јапански писац на свету. Подједнако је познат по својим делима у свим замисливим жанровима (романи, драме, кратке приче, есеји) и по свом екстравагантном стилу живота и смрти (харакири након неуспелог покушаја монархијског пуча). Тетралогија „Море плодности“ је врхунац Мишиминог писања и својеврсни креативни тестамент – ово је дело у којем је Мишима, по његовим речима, „изразио све своје идеје“ и након чега му „није преостало ништа о чему би могао да пише“. Завршивши последњи роман тетралогије, ставио је тачку на свој живот. „Море плодности“ садржи квинтесенцију Мишиминог сопственог естетског система, комбинујући самурајско-шинтоистичке елементе са сликама европске антике, утицајем езотеричног будизма, па чак и хиндуизма. Камен темељац ове естетике увек је била тема смрти и лепоте; Мишимини јунаци покушавају да схвате страшну и неодредиву мистерију лепоте, која постоји изван морала и етике, способна да пороби и уништи људску личност. Радња „Мора плодности“ заснована је на идеји реинкарнације, која се доследно открива кроз причу о трагичној љубави, идеалистичком саможртвовању, мистичној опсесији, колапсу илузија...