Тишина боја

Увек сам имао среће са добрим људима. Свако од њих је додао важан део мозаика недовршеној слици света коју сам себи нацртао. Свако је донео нешто што је недостајало баш мени. Свако ме је нечему научио. Углавном, ја сам резултат њиховог труда, њихова бледа сенка. Време лети, а живот недопустиво убрзава, великодушно остављајући најближе, најважније у близини. Најљубавније и најмилосрдније. Не треба им ништа објашњавати, не можеш се плашити да будеш слаб или глуп са њима. Нема потребе да им се правдаш - опростили су ми уочи мог рођендана, безусловно и заувек. Зато је сада све што је у мојој души захвалност и љубав. Захвалност и љубав.