Мој омиљени војвода

Савршено за љубитеље Бриџертона и „Хроника Анимант Крамба“. Роман године по избору Publishers Weekly. Најбоља књига месеца на Амазону. Преко 50.000 оцена на Goodreads-у. 20 земаља је купило права за објављивање серијала. Еви Данмор је створила свој дебитантски роман „Мој омиљени војвода“, инспирисана магичним пејзажима Оксфорда и страшћу према романтици, интересовањем за судбине жена са прогресивним ставовима и викторијанском ером. У свакодневном животу је консултант у области дипломатије, има магистарску диплому, коју је стекла на Оксфорду. Еви Данмор је члан Британског удружења романтичних романописаца (RNA). Писац живи у Берлину и у својим делима одражава своју страст према Енглеској 19. века. Енглеска, 1879. Шармантна Анабел Арчер живи у кући своје рођаке као слушкиња и више не верује у светлу будућност. Њен живот се заувек мења када се у Оксфорду отвори колеџ за жене. Анабел упознаје своје нове пријатељице са покретом суфражеткиња, и она је спремна да преда информативни летак странцу. Арогантни војвода од Монтгомерија је са друге стране ограде, али након случајног сусрета не може да престане да мисли о Анабелином слатком лицу. Нажалост, војводин високи положај не дозвољава му да се ожени обичном грађанком, без обзира колико жели да поседује лепу даму. Да ли постоји превише препрека срећи? Или љубав не познаје препреке? Анабел и војвода ће сазнати. „Мој омиљени војвода је најбољи историјски роман који сам прочитала целе године. Била сам буквално очарана овом причом о забрањеној љубави између енергичне, интелигентне суфражеткиње хероине и строгог, неприступачног војводе који доказује да је најврелија ватра она која гори испод љуске леда. Еви Данмор је невероватан, свеж глас у романтичној прози. Не пропустите њен бриљантни деби. — Ана Кембел „Видела сам будућност историјске фикције, а то је Еви Данмор.“ — Ева Ли „Роман Еви Данмор комбинује најбоље из оба света: узбудљив романтични заплет са чврстином историјске фикције. Прича о покрету за женско право гласа у Британији је подједнако задивљујућа као и развој осећања између Анабел и Себастијана.“ — Рене Розен