Метаморфозе

„Имао је чудесан дар за песму и глас попут звука воде“, написао је А. С. Пушкин о Публију Овидију Назону, великом песнику „златног доба“ римске књижевности. Овидијево главно дело, „Метаморфозе“, написано са песнику својственом софистицираношћу стила, представља својеврсну митолошку енциклопедију класичне антике. Састављено од одвојених прича о преображајима (самих метаморфоза), оно садржи бесконачан број митолошких ликова, историјских стварности, хероизма, страсти, патоса, фантазија, хирова, разиграности, духовитих потеза, ироније. Касније је ова богата збирка митолошких заплета, вешто спојених у једну књигу, више пута постајала извор инспирације за уметнике и песнике, те се стога Овидијеве „Метаморфозе“ с правом сматрају делима из којих је „израстао“ значајан део светске књижевности.