Мелмот Луталица

У јесен 1816. године, Џон Мелмот, студент Тринити колеџа у Даблину, стиже на имање свог умирућег ујака, спремајући се да наследи. Тестамент власника куће, између осталог, садржи наређење да се уништи извесни древни рукопис који се чува у његовој радној соби и да се спали мушки портрет који виси изнад бироа са натписом „Џ. Мелмот, 1646“, чији је оригинал, према старчевим последњим речима, још увек жив... Тако почиње једна од најузбудљивијих и најстрашнијих књига у литератури романтизма - „Мелмот луталица“ (1820) енглеског писца Чарлса Роберта Метурина. Овај оригинални филозофски роман и један од најупечатљивијих примера европске готске прозе говори трагичну причу о ирском племићу из 17. века који је, опседнут „безграничном жељом за забрањеним знањем“, продао душу ђаволу и стекао дар свезнања, предвиђања и натприродне дуговечности – дар који је постао његово проклетство. Попут легендарног Лутајућег Јеврејина, Џон Мелмот лута светом у узалудној потрази за очајним човеком који би пристао да размени своју судбину са њим – јер само на тај начин, према условима монструозног договора, може скинути клетву и спасити своју душу…