Мајстор и Маргарита

Михаил Афанасьевич Булгаков је почео рад на „Мајстору и Маргарити“ 1928. године и наставио је да ради на овом делу до краја живота. Након пишчеве смрти у марту 1940. године, остао је обиман рукопис романа са бројним ауторским изменама. У свом тестаменту, Булгаков је именовао своју супругу Елену Сергејевну Булгакову за свог законског наследника. Двадесет три године касније, њеним залагањем, рукопис романа је добио потпуно завршен облик. Неколико година касније, роман је објављен у часопису „Москва“ у броју 11 за 1966. годину и у броју 1 за 1967. годину са значајним резовима и изобличењима цензурске природе. Направљено је 159 резова, што је износило приближно 12% целокупног текста романа. Из рукописа је изузето 1.600 реченица, а 67 је искривљено на такав начин да се више нису могле у потпуности сматрати Булгаковљевим. Као резултат тога, у роману су се појавиле бројне семантичке и текстуалне недоследности. Текст романа, објављен 1973. године у издавачкој кући „Художественнаја литература“, такође се на много места разликовао од рукописа који је припремила Е. С. Булгакова. У предговору није поменуто пуно нецензурисано издање „Мајстора и Маргарите“ на руском језику, објављено 1969. године у издавачкој кући „Посев“ у Франкфурту на Мајни, у којем су места која је совјетска цензура уклонила написана курзивом. Управо тај пуни, нецензурисани текст романа сада се први пут објављује у Русији. Више од 60 дела створила је специјално за ово издање позната петербуршка уметница Олга Венедиктовна Грабљовскаја. Олга је дипломирала на одсеку за књижну графику Института И. Е. Репина. Објављено је више од 150 књига са њеним дизајном. Л. Н. Толстој, О. Вајлд, О. Мандељштам, А. Аверченко, Тефи, Иљф и Петров — поклон књиге ових и других аутора објавиле су разне издавачке куће и добиле су дипломе и награде. Олга је 2013. године победила на сверуском конкурсу „Лермонтов 2014“, а 2014. године, издавачка кућа из Пјатигорска „СНЕГ“ објавила је поклон двотомно издање песника са 150 илустрација у пуном колору. Није случајно што се Грабљовска више пута окретала делима класика руског хумора. Илустрације за дела Чехова, Аверченка, романе „12 столица“ и „Златно теле“ Иљфа и Петрова потврђују уметников изванредан смисао за хумор. Године 2001. постала је лауреат Међународног такмичења карикатуриста у Турској. Олга већ дуги низ година сарађује са дечјим часописом „Костјор“. Грабљовскајине лагане, експресивне штафелајне и књишке графике изложене су на многим групним и самосталним изложбама у Русији и иностранству.