Литдибр. Дневници, дијалози, проза

„Литдибр“ је својеврсна аутобиографија Антона Носика, коју су саставиле Викторија Мочалова и Елена Кало од дневничких записа, новинарства, транскрипата интервјуа и дијалога Антона. На једном простору књиге, подељеног по темама (детињство, породица, Израел, рођење руског интернета, Венеција, протести и политика, добротворност, руски медији), десетине и стотине разноликих Антонових текстова претварају се у јединствену нарацију о животу и смрти јединствене личности, толико светле и значајне да ће се његова права улога у нашем друштву морати разумети још много година. Свако поглавље прати предговор једног од Антонових пријатеља, писаца и јавних личности: Павла Пеперштајна, Демјана Кудрјавцева, Арсена Ревазова, Глеба Смирнова, Евгеније Албац, Дмитрија Бикова, Лева Рубинштајна, Катерине Гордејеве. Публикација садржи фотографије из породичне архиве. „Живим свој живот онако како мислим да је исправно — не осврћући се на све доушнике, џелате и затворске чуваре којима се то можда неће свидети. Имам блог где пишем шта мислим и јавно изражавам своје мисли онако како мислим да је исправно. Можда ова слобода има своју цену. Можда ћу морати да платим ову цену. Међу мојим пријатељима и познаницима има људи који су већ платили — и они су такође могли да побегну на време. Али поштујем њихов избор. И дуги низ година, гледајући ове примере, питао сам се како бих поступио да сам се нашао на њиховом месту — када је претња репресијом већ била изречена, али се још није остварила. На памет су ми падали најразличитији одговори, али са једним заједничким закључком: у свом једином животу нисам спреман да жртвујем слободу зарад безбедности. И нисам спреман да починим — чак ни у име те саме безбедности — било какво дело после којег бих престао да поштујем себе. Куцање на вратима може се чути било ког дана. И само треба бити спреман на то. Ја сам спреман.“ Антон Носик