Херојски пилоти. Спасавање Чељускинаца

У фебруару 1934. године, пароброд Чељускин, послат да освоји Северни морски пут, згњечио је лед. Посада и путници, међу којима су биле жене и деца, нису паничили. Успели су да истоваре све што је потребно за живот на лед, поставили су шаторски камп и живели у њему више од два месеца, одржавајући присебност и веру у спасење. Научници су посматрали Арктик и држали предавања на разне теме. Специјални тимови су редовно чистили места за слетање авиона. Неписмени људи (а било их је) учили су да читају и пишу. Издавали су зидне новине под називом „Нећемо се предати“. Прави хероји епопеје о Чељускину су совјетски поларни пилоти. Први пут у историји светске авијације, у тешким временским условима, са најјачим ветровима и мразом од четрдесет степени, извршили су бројне претражне летове, открили ледени камп и превезли 102 особе на копно. И све то у авионима који нису имали затворене кабине и нису били опремљени навигационим инструментима. И Чељускинци и пилоти деловали су на ивици могућег, у условима потпуне неизвесности. Успели су да пронађу необична решења која су захтевала невероватан физички, морални и интелектуални напор. До данас се спасавање Чељускинаца доживљава као авантуристички роман са дивље испреплетеном радњом. Аутор књиге, уметник Владислав Серов, проучио је огромну количину историјске грађе и створио узбудљив графички роман о јунацима овог невероватног поларног епа. Аутор чланака „Хајде да причамо о Чељускину“ и „Како су хероји спасавали хероје“, писац Олег Бундур, допунио је херојско платно стрипа занимљивим детаљима о експедицији и њеним главним учесницима – спашенима и спасиоцима.