Предавања о „Дон Кихоту“

Серија предавања о чувеном Сервантесовом роману Дон Кихот, коју је одржао највећи руско-амерички писац 20. века Владимир Набоков на Универзитету Харвард 1952. године, а објављена постхумно као засебна књига 1983. године, допуњује његове чувене курсеве предавања о руској и страној књижевности за студенте на Велсли колеџу и Универзитету Корнел. Проницљив, педантни и пркосно пристрасни истраживач који је увек уживао у оспоравању конвенционалне мудрости и клишеа, Набоков мајсторски подрива (и истовремено убедљиво потврђује) културни углед Дон Кихота, „витеза тужног лица“, који се развијао током четири и по века. У његовој интерпретацији, Сервантесово дело је „груба стара књига“ пуна „немилосрдне шпанске окрутности“, а његов насловни лик није само жртва исмевања и понижења непријатељског света, већ и мета скривеног подсмеха читаоца. Истовремено, према Набоковљевим речима, у перцепцији наредних генерација, Дон Кихот је прерастао улогу јадног, беспомоћног шаљивџије, коју му је првобитно доделио аутор, и постао симбол узвишеног и светог лудила, оличење племените самоће, несебичне храбрости и истинског хуманизма, док се сама књига претворила у „добро васпитани и бизарни мит“ о односу између изгледа и стварности.