Лаокоон, или на границама сликарства и поезије

Кратки трактат немачког песника, драмског писца, филозофа, теоретичара уметности и књижевног критичара просветитељства Готхолда Ефраима Лесинга, „Лаокоон, или О границама сликарства и поезије“ (1766), постао је један од темељаца модерне европске естетике. Где леже границе пластичних уметности и уметности речи, између којих је класична уметничка мисао успоставила систем кореспонденција, тврдећи да је „сликарство тиха поезија“ и „поезија је сликарство које говори“? Како различите уметности раде са категоријама простора и времена, какву улогу играју концепти статике и динамике у свакој од њих? Шта је „плодни тренутак“ у сликарству и вајарству и како је он повезан са законима људске перцепције? Како изражајна средства одређеног уметничког облика, његова „техника“ и „материјал“ утичу на природу слике? Лесингов трактат пружа неочекиване, иновативне одговоре на ова и друга питања, понекад оповргавајући вековну естетску традицију.