Логор и књижевност: Сведочанства о ГУЛАГУ

Једна од главних последица ГУЛАГА је губитак познатих хуманистичких и културних референтних тачака, неадекватност претходних категорија мишљења и говора новим околностима катастрофе. Аутобиографије, дневници и приче преживелих настоје да преведу ово физичко и психолошко искуство патње на језик књижевности, али изнова и изнова наилазе на једну или другу тешкоћу. Књига Ренате Лахман нуди књижевну анализу великог корпуса сведочанских текстова о ГУЛАГУ: од Јевгеније Гинзбург, Александра Солжењицина и Варлама Шаламова до Јулија Марголина и Карла Штајнера. Такође се испитује тема логора у делима писаца каснијих генерација, посебно Данила Киша и Оливијеа Ролена. На којим формалним принципима се заснива поетика логорашког писања? Какав је однос између документарног и уметничког у овим текстовима? И какво знање о човеку и човечанству ова књижевна традиција покушава да нам открије? У потрази за одговорима на ова питања, аутор нуди сопствено тумачење познатих логорашких текстова, док реч даје самим жртвама ГУЛАГА.

Ренате Лахман је слависткиња, културна историчарка и ауторка књиге „Дискурси фантастичног“, коју је објавио НЛО.