Крвави меридијан, или гримизна заласка сунца на западу

Кормак Макарти је модерни амерички класик највишег калибра, добитник Макартурове стипендије „За генијалност“, мајстор сложених искустава и нестандардне синтаксе, добро познат нашим читаоцима по романима „Нема земље за старце“ (филм браће Коен заснован на овој књизи освојио је четири Оскара), „Пут“ (добио је Пулицерову награду, а такође је и екранизован) и „Трилогија границе“ (чији је први роман, „Коњи, коњи...“, освојио Националну књижевну награду САД, а на платно га је пренео Били Боб Торнтон, главне улоге играли су Мет Дејмон и Пенелопе Круз). Али Макарти је први пут постао познат по роману „Крвави меридијан; или, Залазак сунца на западу“, управо након ове књиге о њему су почели да говоре не само књижевни критичари већ и шира јавност. Угледни Енглез Џон Банвил, добитник Букерове награде, назвао је овај роман „својеврсном мешавином Дантеовог пакла, Илијаде и Моби Дика“. Главни јунак романа „Крвави меридијан“, четрнаестогодишњи тинејџер из Тенесија, познат само као „клинац“, постаје јунак новог епа заснованог на стварним догађајима и околностима тексашко-мексичке границе средином 19. века, где тржиште индијанских скалпова цвета... „Крвави меридијан“ је уврштен на листу „100 најбољих књига на енглеском језику објављених између 1923. и 2005. године“ према часопису „Тајм“. Године 2006, „Њујорк тајмс“ је овај роман ставио на друго место на својој листи најбоље америчке прозе објављене у протеклих 25 година.