Критика способности расуђивања

Имануел Кант је највећи филозоф Новог доба, оснивач класичне немачке филозофије. Кантов спектар професионалних интересовања био је необично широк. Развио је теорију о пореклу Сунчевог система, проучавао земљотресе, држао предавања из физике и географије. Међутим, најзначајнија Кантова дела, која су направила праву револуцију у области мишљења, јесу такозвана „критичка дела“. Трећа Кантова „Критика“, „Критика суда“, датира из 1790. године и једно је од најважнијих дела у историји светске естетске мисли. Утицавши у једној или другој мери на ставове Шилера, Гетеа, Шелинга, Хегела, као и руских мислилаца 19. и 20. века који су прихватили Кантове идеје или се са њима полемисали, ово дело до данас остаје непроцењив извор хране за размишљање у области филозофије лепоте и уметности.