Критика практичног разума

Имануел Кант је највећи филозоф Новог доба, оснивач класичне немачке филозофије. Кантов спектар професионалних интересовања био је необично широк. Развио је теорију о пореклу Сунчевог система, проучавао земљотресе и држао предавања из физике и географије. Међутим, најважнија Кантова дела, која су направила праву револуцију у области мишљења, јесу такозвана „критичка дела“. „Критика практичног разума“ објављена је 1788. године. Ово је Кантово главно морално и филозофско дело. Заснован на концепту универзалног моралног закона (категоричког императива), Кант нуди његово строго етичко оправдање. Овај закон се заснива на идеји трансценденталне слободе, или личне слободе воље, која је својствена човеку и незамислива је без моралне самодисциплине. Јер, како је филозоф веровао, само апсолутно добровољни чин може бити препознат као моралан.