Критика практичног разума

Имануел Кант је оснивач класичне немачке филозофије. Као један од водећих мислилаца просветитељства, Кант је постао оснивач критичког идеализма, који је имао огроман утицај на дела Фихтеа, Шелинга, Хегела и каснију светску филозофску мисао. Кант је веровао да је разум извор морала и да естетика произилази из способности непристрасног суђења. Кантови ставови и даље врше велики утицај на модерну филозофију, посебно у областима етике, политичке теорије и постмодерне естетике. „Критика практичног ума“ је друго од три критичка дела Имануела Канта, директан наставак „Критике чистог ума“. Друга критика је имала пресудан утицај на каснији развој у области етике и моралне филозофије, почевши од Фихтеове доктрине науке и постајући главна референтна тачка за моралну филозофију у 20. веку.