Критика чистог разума. Критика практичног разума. Критика моћи суђења.

Имануел Кант је највећи филозоф Новог доба, оснивач класичне немачке филозофије. Кантов спектар професионалних интересовања био је необично широк. Развио је теорију о настанку Сунчевог система, проучавао земљотресе, држао предавања из физике и географије. Међутим, најважнија Кантова дела, која су направила праву револуцију у области мишљења, јесу такозване „Критике“, укључене у ово издање: „Критика чистог разума“ (1781), „Критика практичног разума“ (1788) и „Критика суда“ (1790). Ова дела су у великој мери одредила даљи развој филозофске мисли и утицала на ставове Шилера, Гетеа, Шелинга, Хегела, као и руских мислилаца 19. и 20. века, и до данас наслеђе Имануела Канта остаје непроцењив извор хране за размишљање у области епистемологије, моралне филозофије и уметности.