Критика чистог разума

Имануел Кант је највећи филозоф Новог доба, оснивач класичне немачке филозофије. Кантов спектар професионалних интересовања био је необично широк. Развио је теорију о пореклу Сунчевог система, проучавао земљотресе, држао предавања из физике и географије. Међутим, најважнија Кантова дела, која су направила праву револуцију у области мишљења, јесу такозвана „критичка дела“ посвећена теорији сазнања. Најважније од њих је несумњиво „Критика чистог ума“, књига која је направила револуцију у области филозофије, упоредиву са револуцијом коју је Коперник направио у области астрономије. Главни циљ „Критике чистог ума“ јесте одређивање граница људског мишљења, али успут Кант покреће и друга фундаментална питања постојања, укључујући нову доктрину о простору и времену и доказ постојања Бога, што се обично назива „морално“ или „антрополошко“.