Кројцерова соната: Роман

„На крају крајева, она ме је запосела против моје воље!“, узвикује несрећни Иртењев. Аутор га је оставио са избором између самоубиства и убиства онога ко је „поседовао“. То је цена коју плаћа за предбрачни секс, за „оно што сви раде“. Јер у очима грофа-филозофа, „радити као сви други“ значи бити мртав, не пробудити се за прави живот. Наравно, Лав Николајевич се најревносније борио са похотом бедара. У том смислу, прича је аутобиографска (чак се и презиме Иртењев „односи“ на Никољенку Иртењеву из „Детињства“). Гроф је покушавао да убије и друге жеље како би васкрсао – одрекао се меса, луксуза, свега што привлачи опсесији живота. Али како се борити против саме опсесије? „Против моје воље, она ме је запосела“... Толстојева жена Софија Андрејевна је мрзела ову ствар. Ипак, управо је она учинила све могуће и немогуће да ова прича, коју је цензура забранила за објављивање и која је изазвала гнев самог „тајног владара Русије“, главног тужиоца Светог синода К. П. Победоносцева, угледа светлост дана. Књига садржи одабране приче, новеле и новинарска дела Толстоја, као и драму „Живи леш“.