Кројцерова соната

Приче „Кројцерова соната“, „Смрт Ивана Иљича“, „Отац Сергије“ и „Холстомер“ одражавају још један аспект пишчевог талента – вештог мајстора кратке прозе, у њима се Толстој манифестује не само као велики писац, већ и као велики учитељ живота. „Смрт Ивана Иљича“ (1886) је, без претеривања, једно од најзначајнијих дела у светској књижевности о смрти, о томе како се приближавајућа, неизбежна смрт може преобразити иначе неупадљиву особу до непрепознатљивости и открити њеном бледећем погледу „праву“ светлост и истину живота. „Холстомер“ (1886) је филозофска парабола, причу приповеда стари кастриран коњ: хуманизовани коњ се испоставља много „људскији“ од својих власника. „Кројцерова соната“ (1890) – у почетку забрањена од стране цензора због своје „скандалозне природе“, ова Толстојева прича говори о разорној моћи љубоморе, која може довести чак и до убиства. „Отац Сергије“ (1911) је прича о искушењу, о тајном ђаволу који живи у сваком од нас и покушају да се решимо тог ђавола, да побегнемо од њега. Веома лична прича за писца, која одражава његове идеје о вери и искупљењу на крају живота.