Црвено и црно

Врхунац писчевог дела. Стендалов велики роман је, пре свега, споменик Женској љубави. „Црвено“ је љубав, „црно“ је смрт. Оне се никада не мешају, већ из неког разлога увек коегзистирају. Истина коју је Стендал још једном потврдио. Обичан случај из криминалистичке хронике, који је основа романа, постао је, под руком суптилног психолога и бриљантног стилисте људске природе, драма највишег интензитета и, истовремено, друштвена студија друштва. Жилијен Сорел, амбициозан и способан младић, доживео је и романтичну љубав и бурну страст, којој није могао да одоли и за коју је платио животом.