Кратко писмо за дуг опроштај

Хандкеову прозу обједињује једна идеја: бесмислено, бездушно постојање је супротно људској природи. Његови јунаци доживљавају најоштрији унутрашњи несклад са собом и светом око себе и не дозвољавају себи да осете „блаженство живота без грчева и страха“. „Кратко писмо на дуги опроштај“ је хроника путовања младог писца који доживљава тешку духовну кризу. Због дуготрајног сукоба са супругом, која је кренула да га убије, он одлази у Америку, где се сели из града у град, мења хотел за хотелом, али у стварности бежи од самог себе.