Димљена харинга без сенфа

„Каква је то провизија, ствараоче, бити отац одраслих ћерки!“ – могао је да узвикне за Грибоједовим пуковник де Лус, отац три девојчице и осиромашени власник старог енглеског имања Бакшо, да му је то дозволило аристократско васпитање. Док пуковник грозничаво тражи начине да спасе породицу од пропасти, распродајући своју колекцију марака и породично сребрно посуђе, две старије садистичке ћерке, Офелија и Дафне, играју се са најмлађом, Флавијом, на инквизицији, а она се претвара да је гнев Божји. То је довољно да полуде, на територији Бакшоа нападају ромску врачарку која је поставила логор у шуми, а Флавија проналази још један леш – неко, очигледно не лишен цинизма и смисла за хумор, обесио је локалног преваранта Брукија Хервуда на трозубац фонтане. Тврдоглави инспектор Хјуит преузима истрагу, као и обично потцењујући детективске таленте свеприсутне једанаестогодишњакиње из Бакшоа. Ко други него Флавија, са својом упорношћу, интелигенцијом и неуморном радозналошћу, моћи ће да повеже низ нестанака, смрти, крађа и отмица које су се догодиле у тихом Бишопс Лејсију последњих година.