Крај ране музике

Брус Хејнс (1940-2011) је направио каријеру као обоиста у класичном оркестру и од малих ногу се интересовао за историју извођачке праксе и свог инструмента (крајем 1960-их отворио је радионицу у Калифорнији где је надгледао израду реплика барокних обоа). Његово искуство свирања на модерним и историјским инструментима, концерти и снимци са познатим музичарима и групама, као и комуникација са музиколозима, чинили су основу ове књиге, у којој Хејнс говори о томе како је кодификована музичка нотација и ширење музичких дела на папиру постепено очистило западну музику од варијација и учинило је „академском“ - и како су потом, у последњих пола века, академски музичари открили иза строге фасаде своје дисциплине читав универзум из којег је ова дисциплина израсла, не успевши да је потпуно потчине. Тако се историјски крај ране музике показао као услов за њен почетак, ново рођење, у којем је био укључен и аутор ове књиге.