Комора ужаса

Артур Конан Дојл је ушао у књижевну историју првенствено као творац бесмртног лика проницљивог детектива Шерлока Холмса. Међутим, након неколико година редовног избацивања једне детективске приче за другом, и сам Дојл је желео да се извуче из колотечине коју је утабао. Није било случајно што је писац покушао да докрајчи Холмса бацајући га у Рајхенбахске водопаде. Артур је веровао да су његов прави позив историјски романи. Међутим, тематика његових књижевних дела била је прилично разнолика. Дојл је писао о друштвеним и свакодневним темама и, истовремено, одавао је почаст научној фантастици. Таленат проналазача и приповедача наследио је од мајке. У писмима њој, млади Артур је усавршавао свој стил. Многа од ових писама су сачувана - око хиљаду и по. У језуитском Стонихерст колеџу, група ентузијастичних слушалаца се увек окупљала око Артура. Будући познати писац није мањкао маште - лако је импровизовао у ходу, састављајући још једну интригантну причу. Међутим, још увек је био далеко од професионалног бављења књижевношћу. Прво је било школовање на медицинском факултету Универзитета у Единбургу. Дојл је дипломирао 1881. године и убрзо отворио лекарску праксу у Портсмуту. Међутим, почетник лекар је имао мало пацијената. Крадећи време и покушавајући да побољша своју финансијску ситуацију, Дојл је одлучио да се озбиљно бави књижевношћу. Године 1886. написао је причу „Студија у гримизној боји“, у којој су се први пут појавили Шерлок Холмс и др Вотсон. Три године касније објављен је роман „Мистерија Кламбера“. У њему је писац, занесен спиритуализмом, изложио причу о „загробном животу“ тројице будистичких монаха. Касније је, поред многих детективских прича, Дојл написао и неколико историјских романа. „Бела дружина“ била је посвећена догађајима из Стогодишњег рата. Радња „Авантура Мајке Кларка“ одвијала се током свргавања краља Џејмса II. Године 1892. Дојл је написао историјски авантуристички роман „Изгнаници“, у којем је описао судбине француских хугенота који су емигрирали у Нови свет крајем 17. века. Аутор је високо ценио ова дела, али тема мистицизма га није напуштала до краја његових дана. То се лако може проверити упознавањем са двадесет пет прича писца сакупљених у овој књизи. Украшена је цртежима више од десетак енглеских и француских уметника који су илустровали Дојлове приче, које су се појављивале на страницама разних периодичних публикација крајем 19. и почетком 20. века. Захваљујући овим илустрацијама, могуће је сагледати Конан Дојлове приче очима његових савременика.