Кад су катедрале биле беле: Путовање у земљу неодлучних људи

Године 1935, Ле Корбизје је први пут посетио Сједињене Америчке Државе на позив Музеја модерне уметности у Њујорку. Јединствен приказ овог путовања чинио је основу ове књиге, први пут објављене на француском језику 1937. године, а на енглески је преведена после рата, 1946. године. Велики иноватор није могао а да се не диви небодерима Њујорка и брзом индустријском развоју Америке у 20. веку. Лифтови, возови, метрои, вертикале и хоризонтале Менхетна буде његово ватрено интересовање. Ле Корбизјеа инспирише ритам Њујорка, његова нова музика (Армстронгов врући џез) и нова друштвеност. У свом поетском приказу, он прво формулише идеју вертикалног града, коју ће век касније развити други архитекта заљубљен у Велику јабуку - Рем Колхас. Америка подсећа Ле Корбизјеа на еру формирања Европе, време када су технолошки и друштвени напредак били нераздвојни, када су катедрале биле беле и најнапредније грађевине свог времена. Његова једина критика „нације спортиста“ је да су Американци неодлучни људи који нису успели да прате технолошки напредак у својим тежњама, јер би небодери могли бити виши.