Кад пси не лају: Путовање форензичара од смелих претпоставки до непобитних доказа

Главни разлог зашто многи злочини остају нерешени јесте недостатак доказа, а то понекад доводи до непоправљивих последица, као што су погрешне пресуде. Анђела и њен тим помогли су у решавању тако познатих случајева као што су: - случај серијског убице са надимком „Јоркширски трбосек“, полиција га је три пута позивала на испитивање, али није било доказа против њега - убиство Стивена Лоренса, црног тинејџера, његов случај је изазвао велико негодовање јавности, јер је нападнут због своје расе - убиство манекенке Рејчел Никел, нападнута је док је шетала са својим дететом - убиство двогодишњег Џејмса Булгера, које су починили десетогодишњи дечаци из породица у неповољном положају - случај Стефана Кишка - једна од најпознатијих погрешних пресуда у историји британског правосуђа - убиство Линет Вајт 1988. године - био је један од најпознатијих нерешених злочина у земљи. „Ово није само књига о форензици, она је намењена људима са различитим интересовањима. Љубитељи детектива ће овде пронаћи описе конкретних, високопрофилних и резонантних кривичних случајева, људи повезаних са органима за спровођење закона, биће привучени јасно дефинисаном структуром рада форензичке службе и полиције Велике Британије, њиховом интеракцијом и њиховим тешкоћама, које су на неким местима веома сличне онима у нашој земљи. Они који су страствени према форензици пронаћи ће у књизи опис различитих метода које се користе у проучавању биолошких течности, косе, одеће, разних честица и многих других предмета са којима се форензичар сусреће у својој свакодневној пракси. Коначно, сентиментални људи ће пронаћи друштвене приче, приче о односима међу људима, животним проблемима и њиховим решењима. Када је човек страствено посвећен својој професији, потпуно јој се посвети и спреман је да подели своје знање са другима, увек се добије квалитетна, занимљива књига. То важи и за књигу Анђеле Галоп.“ — Алексеј Решетун, форензички стручњак, аутор књиге „Аутопсија ће открити: Белешке страственог форензичара“ и блога @mossudmed У првој књизи серије „Неприродни узроци. Белешке форензичара: Убиства високог профила, стравичан тероризам и замршени случајеви“, Ричард Шеферд нас је упознао са форензичком науком, а сада је време да сазнамо све о месту злочина и мукотрпном раду форензичарке Анђеле Галоп. Чињенице о форензичкој науци: - принцип сваке истраге је да се „ништа не може претпоставити“, јер је истина често чуднија од фикције - форензичарима је потребно око 30 минута да схвате шта се тачно догодило на месту злочина и где да траже доказе - све ово време они само стоје тамо - понекад недостатак доказа достиже такве размере да је већ могуће извући неке закључке - форензичари су у стању да пронађу тако мале трагове дела да криминалац неће ни помислити да их елиминише - одређивање крвне групе криминалца не даје 100% основа за оптуживање одређене особе. Ова анализа само помаже да се искључе други осумњичени са списка - прскање крви по разним предметима и зидовима даје представу о положају жртве у тренутку напада и броју нанетих удараца - место где је крв ударила такође утиче на крв. На пример, цинков премаз доприноси њеном брзом „старењу“, тако да анализа може бити непоуздана - апсолутно сваки наш контакт са нечим оставља траг. Али током истраге није увек очигледно где га тражити.