Код креативности: Како вештачка интелигенција учи да пише, црта и мисли

Познати професор са Оксфорда и популаризатор науке, Маркус ди Сотоа, истражује природу креативности, истичући најважније аспекте начина функционисања алгоритама и математичка правила која леже у њиховој основи. Он пита колико је наш емоционални одговор на уметничка дела одређен реакцијом мозга на обрасце и структуре и шта тачно значи бити креативан у математици, уметности, књижевности и музици. Користећи упечатљиве примере како се „хармонија проверава алгебром“ у светским ремек-делима, укључујући Пушкиновог „Јевгенија Оњегина“, „Песму леда и ватре“ Џорџа Р. Р. Мартина и „Харија Потера“, музичка дела Вагнера и Шуберта, с једне стране, и дела групе „Massive Attack“, Битлса и Боба Дилана, с друге стране, аутор открива колико ће времена бити потребно машинама да науче да стварају истински креативна дела и да ли оне, заузврат, могу да стимулишу нашу машту. Резултат је фасцинантно и потпуно необично истраживање и вештачке интелигенције и саме суштине онога што значи бити човек. „Вештачка интелигенција потреса саме темеље нашег постојања, показујући колико од онога што људи раде, машине могу да ураде подједнако добро, ако не и боље. Али ова књига је мање о будућности аутомобила без возача и компјутеризоване медицине, а више о томе да ли алгоритми могу на било који смислен начин да се такмиче са снагом људског кода. Да ли су рачунари креативни? Шта је потребно да би се био креативан? У којој мери је емоционална реакција на уметничка дела резултат реакције мозга на одређене обрасце и структуре? То су неке од тема које ћемо истражити.“ (Маркус ди Сотоа)