20. век: Рад кроз прошлост. Праксе транзиционе правде и политика сећања у бившим диктатурама. Немачка, Русија, Централна и Источна Европа

Ретки су тренуци у процесу цивилизације када, како кажу Немци, наступа Stunde Null, нулти сат - време када историја може поново да почне. У 20. веку такво време је наступало више пута, када су се рушиле наизглед непоколебљиве диктатуре. Тако се прилика за почетак појавила у Немачкој 1945. године, у земљама социјалистичког лагера 1989. године, а касније и у републикама Совјетског Савеза, укључујући Русију, 1990-1991. године. Међутим, у различитим земљама, пад репресивних режима довео је до веома различитих резултата. Зашто су неки покушаји да се подвуче црта испод тоталитарне прошлости и врати владавина права били успешни, а други нису? Које су друштвене и правне институције и процедуре постале кључ успеха? Како су специфичности историјског, културног и друштвеног контекста утицале на путању развоја друштва? И зашто се „непрерађена“ прошлост данас враћа, посебно у Русији, у облику политичке реакције? Евгенија Љозина, политиколог и истраживачица у Центру за савремену историју у Потсдаму, тражи одговоре на ова питања у свом истраживању.