Господар руске земље? Аутократија у доба модерности

Године 1897, током првог сверуског пописа становништва, Николај II је у рубрици „занимање“ упитника написао чувене речи „Господар руске земље“. Али упркос формалној свемоћи руског аутократе, он је био веома ограничен у својој слободи деловања од стране бирократског апарата. Руска бирократија – у одсуству правних институција које би је обуздале – постала је заиста свемоћна. Књига познатог историчара Кирила Соловјова даје убедљив колективни портрет „министарске олигархије“ краја 19. века и детаљан опис појединачних истакнутих представника ове класе (М. Т. Лорис-Меликов, К. П. Победоносцев, В. К. Плеве, С. Ју. Вите, итд.). Аутор посебну пажњу посвећује механизмима доношења владиних одлука, сукобима између бирократије и друштва и интригама унутар министарстава. Слабост административне вертикале са споља крутим бирократским системом, слабо познавање реалности руског живота од стране званичника, законодавна анархија – сви ови фактори су на крају довели до пада монархије. Кирил Соловјов је доктор историјских наука, професор катедре за историју и теорију историјске науке на Руском државном универзитету хуманистичких наука. Аутор је триста научних публикација, укључујући пет монографија о питањима политичке историје Русије, историје парламентаризма, техника управљања и технологије власти.