Камера обскура

Колико год лепа била слика у камери обскури, она је само обрнута слика стварног света. Набоковљев велики роман, чије су многе идеје развијене у „Лолити“ написаној двадесет две године касније. Једна од кључних тема у овом роману је приказивање живота. А једно од главних средстава приказивања живота је уметност, и пре свега, пошто говоримо о 20. веку, биоскоп. Ликовни критичар Бруно Кречмар, успешан познавалац сликарства и угледна глава породице, упознаје у биоскопској сали Магду Петерс, сиромашну младу девојку која ради хонорарно као портир и сања о каријери глумице. Страст која се у њему распламсава делује као дашак свежег ваздуха, једини прави осећај у свету вечних лажи, догми, конвенција и правила. Али, у ствари, ово је само илузија, искривљена и обрнута слика стварности у камери обскури. И Бруно ће морати да плати превисоку цену за ово сазнање. Ера великих илузија даје неограничене могућности за размишљање и фантазију, али пре или касније магична филмска представа се завршава, сноп филмског пројектора се гаси, а публика остаје у потпуном мраку.