Како се зову жене?

Ког је уопште рода реч „доктор“? Како модели творбе речи застаревају и зашто и одакле долазе нови? Шта савремена лингвистика мисли о „ауторима“ и „блогерима“ који су преплавили интернет? Да ли дужина именичке основе утиче на карактеристике формирања феминитива са суфиксом -ка? (спојлер: утиче, и то веома). У књизи „Како се зову жене. Феминитиви: историја, структура, конкуренција“ лингвисткиња, кандидат филолошких наука, научна сарадница у образовно-научној лабораторији за социолингвистику на Руском државном универзитету за хуманистичке науке Ирина Фуфајева детаљно говори о историји феминитива у руском језику, позивајући се на историјске документе и граматичке приручнике из различитих епоха, разбија бројне митове повезане са феминитивима, а такође прати главне трендове и тенденције савременог руског језика. Ирина Фуфајева објашњава разлику између рода и пола, који су модели творбе речи, који се суфикси „носе“ у 21. веку, које су карактеристике заједничког рода и зашто нема потребе да се навикавамо на неке примере „новоговора“ (на пример, добро познати „ждуну“), док неки изазивају значајну нелагодност код изворних говорника, а такође нуди опције за решавање проблема са „незгодним“ - и не одсутним! - феминитивима. У додатку књиге, читаоци ће пронаћи и „Женски суфиксаријум“, укључујући детаљну анализу „животворних и исцрпљених суфикса“, као и списак литературе која се може препоручити свима који су заинтересовани за тему феминитива.