Како је мачка гледала краљеве и други мемоари

Вера Аркадјевна Милчина је водећи научни сарадник Института за високе хуманитарне студије на Руском државном универзитету за хуманистичке науке и Школе за савремене хуманитарне студије на Руској председничкој академији за народну привреду и јавну управу, ауторка седам књига и три стотине научних чланака, преводилац и коментатор француских писаца прве половине 19. века. Једном речју, рекло би се да је угледна особа. Међутим, у својој новој књизи она одступа од своје уобичајене улоге и појављује се у неочекиваном жанру, за који је смислила посебно име - мемоари. Мемоари нису детаљна озбиљна прича о сопственом животу од рођења до зрелости и/или старости. Они су низ кратких и, по правилу, смешних скечева. Јунаци „мемоара“ су озбиљни и познати људи: Михаил Бахтин, Георгиј Кнабе, Владимир Топоров, Омри Ронен и други. Али сви су представљени из необичне перспективе. А осим тога, ту су и приче о томе како су људи куповали и „набављали“ књиге у совјетско време, о томе како су се совјетски цензори борили против побуне, о Французима који су долазили у Совјетски Савез и о језуитским славистима који су предавали руски језик у Француској. Главни лик књиге је језик и језичка игра. Највећи и најбољи део испричаних прича посвећен је речима – изговореним, чутим, штампаним, прикладним и неприкладним, прецизним и непрецизним, хумористичним и озбиљним.