Како су уметници измислили поп музику и како је поп музика постала уметност

Књига „Како су уметници измислили поп музику“ испитује испреплетене историје поп музике и визуелних уметности од 1950-их до данас, па чак и шире, од дадаизма до Лејди Гаге и даље. Мајк Робертс детаљно описује активну и плодоносну размену идеја између уметничких колеџа и музичара које су они створили (без обзира на то да ли су будуће поп звезде завршиле своје уметничко образовање или не). Визуелна уметност и њене повезане субкултуре играле су значајну улогу у сваком већем преокрету у историји поп музике. Невиђени раст уметничког образовања крајем 1950-их и почетком 1960-их довео је многе младе људе који би иначе изабрали традиционалније каријере у производњи или услужним индустријама у уметност. Уласком на уметничке колеџе, они, укључујући и будуће поп звезде, добијали су приступ заводљивом свету боемске романсе, најновијим идејама у естетици, авангардним стиловима и креативном индивидуализму. Све је то оставило трага на оне од њих који су постали музичари и на музици коју су слушали, а затим изводили. Док су раније свој музички позив видели као чисто забаван, сада су себе сматрали уметницима. На овај начин, оно што су урадили постало је уметност, не само зато што су веровали да јесте. Пратећи кривудаву стазу кроз разноврсна поља уметничке праксе која су укрштала тако различите појединце и колективе као што су Марсел Дишан, Битлси, Јоко Оно, The Who, Џон Кејџ, Енди Ворхол, Velvet Underground, Френк Запа, Пинк Флојд, Дејвид Боуви, Гилберт и Џорџ, Kraftwerk, Ричард Хамилтон, Roxy Music, Малколм Мекларен, Sex Pistols, Talking Heads, Blondie, Factory Records, Жан-Мишел Баскијат, KLF, Џереми Делер, Riot grrrl, Џеј-Зи и многи други, Мајк Робертс прати историју арт колеџ рока, разјашњава лозу трендова поп културе и смешта рад уметника који црпе инспирацију из неисцрпне виталности поп музике у њен изворни историјски контекст.